Zabluda (ERROR)

Zabluda (error) je pogresna predodzba o cinjenici koja je bila vazna za zakljucenje pravnog posla.

Da bi dovela do nevaljanosti pravnog posla, zabluda mora biti podnosljiva, bitna i mora se odnositi na nepoznavanje cinjenica.

Zabluda je podnosljiva (error iustus), ako se ne moze pripisati krajnjoj nemarnosti osobe koja se nalazila u zabludi. Zabluda mora biti bitna (error essentialis), da bi dovela do nevaljanosti pravnog posla, tj. mora se odnositi na nepoznavanje bitnih cinjenica vezanih za sadrzaj pravnog posla. Slucajevi bitne zablude su: error in negotio, error in corpore, error in persona i error in substantia.

Error in negotio je zabluda o sustini i sadrzaju pravnog posla. Do ovakve zablude dolazi kada stranke ne preciziraju u potpunosti sve elemente ugovora, tako da dodje samo do prividne saglasnosti. Pravni posao nije nastao.

Error in corpore je zabluda o predmetu pravnog posla. Do ove zablude dolazi kada stranke nisu mislile na isti predmet. Takva zabluda je mogla dovesti do nistavosti pravnog posla, ali ako su stranke mislile na isti predmet, ali ga drugacije imenovale, nije se radilo o zabludi.

Error in persona je zabluda o osobi suugovaratelju ili njegovim bitnim osobinama. Ova je zabluda dovodila do nistavosti pravnog posla samo ako je individualitet odredjene osobe bio od izrazite vaznosti. Tada se radi o ugovorima intuitu personae (gdje je identitet i odredjene osobine suugovaratelja bitan).

Error in substantia je zabluda o materiji od koje je napravljen predmet. Ova je zabluda mogla dovesti do nevaljanosti pravnog posla. (prsten od zlata)

Zabluda je morala biti vezana uz nepoznavanje cinjenica koje je bilo ispricivo u skladu s nacelom da nepoznavanje cinjenica ne skodi (error facti non nocet), ali nepoznavanje pravnih propisa nije moglo biti razlog ponistenja pravnog posla, jer nepoznavanje prava skodi (ignorantia iuris nocet).